Prizren / TradicionalnI zvuk zurle opstaje uprkos savremenim trendovima

45
Anadolija

Uprkos savremenim trendovima, tradicionalna zurla i goč su nezamenjivi i danas u prizrenskom kraju na svadbama, bilo da se one održavaju na otvorenom ili po restoranima. Ono što je još interesantnije, mladi uživaju u ovoj muzici, jer se na primjer na maturskim večerima obavezno koristi i zurla.

Jedan od najpoznatijih majstora koji izrađuje zurle je Tefik Jakupi iz Grnčara, bošnjačkog sela dva kilometra istočno od Prizrena.

Zurla je drveni duvački instrument kojeg su svojevremeno na Balkan donijele Osmanlije. U upotrebi je još na Kosovu, pogotovu jugozapadnom dijelu, najviše u prizrenskom regionu, zatim u zapadnoj Makedoniji i sjevernoj Albaniji. Koristila se ranije i u Sandžaku i ostalom dijelovima Balkana, ali je uglavnom potisnuta iz tih krajeva.

U razgovoru za Anadolu Agency u maloj radionici, Jakupi najpre pojašnjava kako je počeo da se uopšte bavi ovim zanatom, jer je sa svojim meštaninom počeo da svira, a onda i da sam izrađuje ovaj tradicionalni instrument.

“Ja zurlu sviram preko 30 godina. Ranije sam počeo, najpre frula ili šupeljku, kavali. Onda sam na svadbama video zurlu, privukla me je i krenuo sam da sviram, a onda i sam da je pravim”, kaže Jakupi i pojašnjava kako je počeo da izrađuje zurle.

Instrument od nekoliko vrsta drveta

Kaže kako je na ideju izrade vlastitog instrumenta došao zbog finansija, bilo mu je skupo da zurlu kupuje, a pri tome nikad dobru nije kupio.

“Pokušao sam da vidim kako je to i uspelo mi je i mnogo sam zadovoljan što ovo radim. Više to radim iz hobija nego radi zarade. Drugi posao nemam.”

Zanat je učio od prijatelja iz sela s kojim je svirao zurlu po svadbama počev od 90-ih godina prošloga vijeka. Samouk je, iako izrada zurli uglavnom podrazumijeva prenošenje zanata s koljena na koljeno.

“Malo teško je bilo da se nabavi ovaj instrument. Kod nas ga nije bilo. U Makedoniji, tačnije u Tetovu, smo kupovali. Onda, ‘ajde da pokušam i već 23 godine sam ih izrađujem.“

Zurla, kvalitetna i koja može svojoj namjeni da služi u projseku 20 godina, izrađuje se od nekoliko vrsta drveta.

“Zurla se pravi većinom od drveta kruške, a može i od trešnje. Možda postoji još neko drvo, ali ja to ne znam. Većinom radim od kruške, izradio sam i od trešnje, ali to je malo teže za obradu. Krušku, ali i šimšir od kojeg se radi sips, dakle onaj deo što daje zvuk, nabavljam iz Albanije. Zurla se sastoji iz dva dela – zurla i sips. Posebno ide pistanik koji se pravi od obične trske koju sam obrađujem. Spremimo je i idemo na svadbe i sviramo”, ispričao je Jakupi.

Napominje da bi se dobila zurla, potreban je duži vremenski period. Drvo, naime, treba da prođe nekoliko faza kako bi služilo svojoj namjeni.

“Drvo treba da bude suvo, pa da se buši i tako odleži oko mjesec dana, kako bi imalo promaju unutra da se još više osuši, pa tek onda mašinski da se radi. Ranije je to bilo ručno: teslica i sekira i radiš. Sada ima mašina i lakše je puno. Sve ostalo radi se ručno, bušenje rupa, unutra otvaranje, jer se mašinski unutra ne sme raditi. Sve mora biti tačno, milimetarski. Faktički, jedno drvo treba godinu dana da bude suvo kako bi moglo da se obrađuje.”

Preciznost u izradi

Sledi provera instrumenta jer mora da funkcioniše svaka od sedam većih i tri male rupice koje daju određeni ton. U slučaju male greške, zurla, po rečima našeg sagovornika, ne može da bude kvalitetna.

“Udaljenost mora biti jednaka. I kada se otvara unutra, mora se voditi računa, jer je ona sastavljena iz tri dijela. Nisu jednaki ti dijelovi. Ima konus, onda je ovaj kao prsten, pa opet odozgo konus. Ako se otvori malo više, nema ništa, zurlu možeš slobodno da baciš“, pojašnjava strastveni zaljubljenik u ovaj instrument.

Svaki rad, pa i ovaj, ima svoju cenu. Ali je drastično pala njihova vrijednost, iako ne i potražnja.

“Ovu zurlu, kada sam je ja kupovao pre, dok je nisam izarđivao, koštala je do 1.500 tada nemačkih maraka. I to ako nađeš dobru. Sada je prodajem do 350 eura po komadu. Više ja ovo radim iz hobija nego da prodajem. Imam dosta kupaca. Sve je više onih koji je ne sviraju nego je kupuju kao suvenir. Stavljaju je u regal. Više sam prodao onima koji je čuvaju kao suvenir nego onima koji je sviraju”, tvrdi Jakupi.

Inače, poznavaoci prilika kažu da postoje tri vrste zurli. Tanka i dugačka, koja je najviše u upotrebi još u Makedniji, osim u tetovskom kraju, zatim kratka i tanka u Turskoj i ona od 60-ak centimetara i deblja od ostalih u prizrenskom i tetovskom delu, kao i u sjevernoj Albaniji, tačnije regiji Kuksa.