Zašto Srbija krije istinu o slučaju ‘Panda’?

Zašto Srbija krije istinu o slučaju ‘Panda’?

Foto: EPA

Piše: Esad Kučević | Al Jazeera

Srbija se budi, a istina otima. Tačno 18 godina nakon zločina u kafiću “Panda” u Peći i godinu dana posle izjave premijera Aleksandra Vučića da je “gotovo siguran” ko je odgovoran za ovaj strašan zločin, javnost i dalje očekuje istinu o tome ko je i zbog čega 14. decembra 1998. godine ubio šestoricu, a ranio 15 mladića.

Dugo se verovalo da iza ubistva srpskih mladića stoje Albanci, ali je pre tri godine i Aleksandar Vučić, tada prvi potpredsednik Vlade, rekao da za to nema dokaza. Mesec i po dana kasnije u novinama je objavljeno da postoje dokazi da je masakr u pećkom kafiću “Panda” naredio nekadašnji šef Državne bezbednosti (DB) Radomir Marković i da je izvršilac bio komandat Jedinica za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija.

Opipavanje pozadine (za)vodi u kraj devedesetih. U krvave užase, predstavljane kao incidenti, posle kojih na Kosovu više ništa nije moglo da bude kao što je bilo.

Srpski zvaničnici nastavljaju tematski da razuđuju pećki slučaj, iako priznaju da su Radomir Marković i Milorad Ulemek Legija “radikalno skeptični” prema međunarodnom pravu i institucijama. Njihova prozivka, naziva se ishitrenom i preranom(!) pošto, vojničkim žargonom rečeno, “još ni čaure nisu prikupljene”, bez obzira što je javna tajna da su obojica godinama u sivoj zoni, da su njihovi kontakti bili amalgam podzemlja, kriminalnog lobija, sivih sfera krupnog biznisa, medija i političara.

Pola godine pre masakra u “Pandi”, posle ubistva četiri srpska policajca kod Glogovca i Srbice, na Kosovu su počeli sukobi srpskih snaga bezbednosti i kosovskih Albanaca, pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Tim povodom, a prevashodno zbog operativnog angažovanja u praćenju Slavka Ćuruvije, Stevan Basta, nekadašnji rukovodilac DB-a i svedok na saslušanju 31. decembra 1999. godine rekao je da je lično bio “koordinator ad hoc formirane grupe” juna 1998, koja je u beogradskom DB-u bila zadužena za obaveštajne ujdurme u cilju analize izveštavanja srpske štampe o događajima na Kosovu.

Masovni zločini obeležili su tragičnu zimu. Gotovo na svakom koraku osećao se miris baruta i smrti, mada je direktivom Generalštaba Vojske Jugoslavije “Grom-98”, Srbija tek sredinom 1998. faktički potvrdila da jugoslovenska vojska legitimno deluje na Kosovu.

U ratnim dešavanjima srpska diplomatija bila je pogonsko gorivo. Državna delegacija predvođena Vojislavom Šešeljem, potpredsednikom Vlade, i Aleksandrom Vučićem, ministrom za informisanje, u jesen 1998. posetila je jedinice Vojske Jugoslavije angažovane na obezbeđenju granice prema Albaniji i obišla karaulu “Deva” iz sastava 53. graničnog bataljona. Tamo su uživo osokolili oko 8.000 vojnika, u sistemu “linijskog i dubinskog obezbeđenja granice”, zatim angažovanja protivterorističkih sastava i izviđačko-diverzantskih jedinica, uz obaveštajnu i kontraobaveštajnu podršku, a u sadejstvu sa snagama policije.

Sve pomenuto, posle ponoćnog pregrupisavanja u Mališevu, ilustruje kontrolu koju su srpske snage nametnule na Kosovu. Međutim, u sukobima sa OVK u 1998. godini ubijeno je, ranjeno i kidnapovano 1.401 lice.

Opširnije na portalu Al Jazeere

Izvor: Al Jazeera

Facebook komentari